09.09.2015.

Grabite ka vašim snovima - post motivacije

   Za sam početak, želim vam lep dan! :)
Današnji post će biti post motivacije.

Inspirisana sam postom pročitanom na jednom drugom blogu, u pitanju je devojka koja želi da pomogne svim budućim blogerima i onima koji to već jesu ali žele da se usavršavaju. Tako da, ukoliko i vi imate želju da uplovite u blogerske vode, preporučujem vam njen blog (http://www.tconfidential.com/ ). :)

Njen post me je inspirisao zato što odiše pozitivnošću, a takođe mislim da je jako lepo što želi da sa svima podeli iskustva stečena na kursevima, kako bi pomogla onima koje zanima blogovanje i ohrabrila ih da rade na svojoj želji.

Ta inspiracija me je navela da se zamislim i shvatim koliko u stvari ima onih koji se iz raznih razloga plaše da krenu ka ostvarenju svojih snova. Ima tu svega: nedovoljno podrške (a činjenica je da svima nama podrška znači i daje nam vetar u leđa), strah od neuspeha zbog nedovoljnog poznavanja materije, nesigurnost da ste zaista dobri u tome...

Ali ja želim da vam poručim da se vredi boriti za svoj san.

I koliko god prepreka i poteškoća bilo, a mora ih biti na svačijem putu, znajte da se sve može savladati, samo nekad treba biti malo uporniji, možda strpljiviji. I inat može takođe pomoći u određenim prilikama. :)

Da se razumemo, ono što vam sada pišem nije ništa novo i nešto što već i sami ne znate. Postoji pregršt tekstova ovog tipa, i sama sam čitala neke od njih.

Da se ne bi sve završilo na praznim rečima koje su tek tako napisane, iz apstraktnog ću preći u konkretno, jer mislim da je to bolji način za motivisanje.
Meni lično je uvek bilo efektnije kada pročitam pravu priču osobe koja se trudi da ostvari svoj san.

Pokušaću da vas inspirišem tako što ću vam dati primer iz svog života.

   Pred sam kraj studija, ostao mi je jedan ispit, jako težak. Učila sam dosta dugo, padala, izlazila opet. Sebi sam zacrtala da ću ga položiti u oktobru, međutim, nisam i morala sam da produžim godinu samo zbog njega. Mesec dana sam bila potištena i razočarana, posebno zato što je to bio moj cilj koji nisam uspela da ostvarim. 
Nakon mesec dana sam rešila da je dosta više samosažaljevanja i napravila sam sebi novi cilj: završiti u januaru fakultet. Imala sam dovoljno vremena. Učila sam mnogo, spavala malo, pila kafe i guarane, bila pod stresom... 
Studenata je bilo mnogo, čekala sam da dođem na red od 9h do 16h. Već iscrpljena, umorna i gladna, polagala sam i položila! 
I mogu vam reći da je taj osećaj sreće pomešan sa olakšanjem neprocenjiv. :) 
Posle toliko uloženog truda, odricanja od svega i svačega, uspela sam. Ovaj primer posvećujem svim studentima koji imaju slične muke.
Želim da vam kažem da znam vrlo dobro koliko vam se ne uči, da biste radije odustali i otišli na spavanje ili u izlazak, da vam se možda sve smučilo, ali... Setite se da ste to upisali zato što volite.
Nemojte to zaboraviti... I taj neki dosadni ispit je samo mala prepreka do vaše diplome, do sutrašnje mogućnosti da se zaposlite u svojoj struci (znam da ćete sad pomisliti da se u Srbiji teško dolazi do posla, pa i ja sam sama nezaposlena još uvek, ali nada postoji, svakako će vas zaposliti pre sa diplomom nego bez nje, zar ne?) 

Da sumiramo, ovaj svoj cilj sam ostvarila zahvaljujući trudu, upornosti i veri.

Ako redovno posećujete moj blog, znate da pišem poeziju. Sigurno godinu dana nisam imala hrabrosti ni da pokušam da konkurišem za objavljivanje u nekom časopisu ili zborniku. 
A pritom maštam kako ću jednog dana napisati i objaviti svoju knjigu.
Moji najdraži su me ohrabrivali da konkurišem, ali ja sam smatrala da moje pesme nisu dovoljno dobre.
Ipak, jednog dana sam presekla i poslala pesmu redakciji "Blacksheep"-a i oni su nakon nedelju dana otprilike objavili moju pesmu, zatim još jednu. :) To me je ohrabrilo i počela sam da šaljem svoje pesme na književne konkurse i festivale. Tako, za sada, imam osvojenu treću nagradu na jednom međunarodnom festivalu koji se održao u Novom Sadu, a moje pesme su prošle i na još dva književna konkursa i biće u zbornicima koji se sastoje od najboljih poslatih radova, po odluci žirija.
Zahvaljujući ovome, dobila sam malo više hrabrosti i još jaču želju da nastavim da se bavim pisanjem. 
Polako koračam ka svom snu i zaista se nadam da ću jednog dana uspeti da ga ostvarim.

Dakle, za ostvarenje vašeg sna su potrebne i hrabrost i volja.

   A kao što vidite, ostvarljivo je. Nekada je potrebno vreme, ne može se dogoditi iz prvog puta, ali ne očajavajte i nemojte odustajati. Pokušavajte jer ništa ne gubite, a možete dobiti i uspeti. 

Kakav god da je vaš san, grabite ka njemu. Trudite se da ne padate u očaj kada ne ide sve po planu, kratkotrajna razočaranja su normalna, ali ne dajte da vas uvuku dublje. 
Gledajte pozitivno na život, čak i u trenucima kada nije sve tako sjajno, pronađite nešto dobro u svemu. 

Nadam se da ću ovim postom uspeti bar nekog od vas da motivišem. :)
Javite mi ako ste pobedili svoje strahove i krenuli ka ostvarivanju sna...
Ja vas podržavam na tom putu i želim da što pre uspete! 

Do sledećeg posta,
šaljem veliki pozdrav i budite nasmejani! :)




10 коментара:

  1. Draga Marija, puno ti hvala na tako divnim rečima! Jako me obradujem da čujem da je neko dobi motivaciju da unapredi svoje znanje i napreduje :)

    U potpunosti se slažem sa tvojim rečima. Samo upornost se isplati. Nikada ne treba odustajati od svojih ciljeva i snova. Posebno snova :)

    Želim ti puno uspeha u daljem pisanju!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Tijana i tebi, hvala i na ovom lepom komentaru. :)
      I ja sam istog mišljenja, zato sam i napisala ovaj post, nadam se iskreno da ću nekog motivisati...
      A tvoj blog ću pratiti i dalje, naravno, znam da mogu puno toga naučiti... Puno te pozdravljam i želim ti veliki uspeh! :)

      Избриши
  2. "Dakle, za ostvarenje vašeg sna su potrebne i hrabrost i volja" Ovo je valjda ključno. Meni je trebala velika hrabrost da podelim moj blog sa mojim prijateljima. Mislila sam da će oni to smatrati glupim. I svašta mi je u životu bilo glupo, i često sam više bila neko drugi, nego ja sama. Sada sam za zrn ce pametnija i nije me sramota da radim neke stvari. Pisala sam o toj nekoj "Glupo mi je" rečenici koja nas koči u životu ovde:http://skitarnik.blogspot.rs/2015/06/zasto-se-glupost-u-zivotu-ponekad.html
    Želim ti da nastaviš da pišeš i radiš ono u čemu si dobra!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja se tog "glupo mi je" još nisam u potpunosti oslobodila... :) A i takođe mi je trebalo dosta vremena da se ohrabrim i napravim blog, tako da razumem potpuno.
      Hvala na linku, obavezno ću pročitati! A hvala i na lepim željama... :)

      Избриши
  3. Odličan post! Sve si sažela u kratkom članku.
    Pišeš čitala si neke tekstove na tu temu. Ja sam čitala mnogo knjiga, to traje možda i trideset godina, a pored knjiga čitala sam tekstove na internetu, bila sam i na nekim radionicama.
    No, ja nisam baš uspešna u primeni ZP, niti u pozitivnim mislima.
    Ima ljudi koji o tome ništa ne znaju, niti su ikada čitali, ali imaju taj dar. Moja prijateljica, majka petoro dece, sve što zamisli, ostvari, sve što poželi dobije, nema nagradne igre gde glavna nagrada nije njena, možda izuzetno druga nagrada.
    Ona ima to nešto u sebi, nešto što sa čime se rađamo, i ne mora da čita i primenjuje nikakvu literaturu. Ona ima dar. Taj dar je da sve što se događa, vidi sa pozitivne strane, da prihbvata mirno, a naročito da se smeje i zasmejava ljude oko sebe.O njoj sam davno pisala na jednom blogu koji sam zapustila, a evo, zahvaljuem na ideju da ponovo pišem o njoj.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divno je kada imate taj dar u sebi, kao što ima vaša prijateljica... Međutim, čini mi se da se na tome može i raditi... Da prosto trebamo sebe učiti da gledamo pozitivno u svakoj situaciji... Ja takođe imam svoje loše dane, ali trudim se da ih brzo prevaziđem. :) Hvala vamna komentaru, a eto, kada budete pisali o vašoj prijateljici opet, javite mi, rado ću pročitati! Pozdrav za vas :)

      Избриши
  4. Poštovanje! Divno ste napisali ovaj post! Strahovi,želje i mogućnosti.Isprepleteni u ljudskim srcima.Nitima povezani,jedni bez drugih ne mogu.No kad čovjek nađe način, da se mreže straha oslobodi sve je moguće.Treba vjerovati u svooje snove i pretvoriti ih u stvarnost.Želim Vam sve najbolje i da Vaša knjiga bude na policama biblioteka!Veliki pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovanje, izvinjavam se što vam tek sada odgovaram, nisam posećivala blog nekoliko dana zbog obaveza... Hvala vam puno na lepim rečima i želji, drago mi je što vam se dopao post.
      Želim vam sve najbolje i da ispunite vaše snove, ukoliko nista do sada. :) Pozdrav :)

      Избриши