30.08.2015.

Zahvalnost i sreća

Nedelja. 
Dan za odmaranje, lenčarenje, mir koji se ponekad prelama sa monotonijom,
dan za neki dobar film ili novu epizodu omiljene serije.
Dan za sumiranje protekle sedmice.

I svako od nas se može setiti i dobrih i loših trenutaka koji su se dogodili tokom nedelje. 
Ali ono što je važno jeste kako ćete napraviti selekciju, šta je ono što će vam ostati urezano u pamćenju, na šta ćete se skoncentrisati. 


Biram pozitivu. Ne, ne glumim kako je sve sjajno i kako se uopšte nisam iznervirala juče ili rastužila jutros. I kako se nisam razočarala u nešto ili nekog u utorak.

Ali ne želim da mi to obeleži dan, nedelju, mesec, da se prikači za mene, a onda prenese i na druge u okruženju. Ne dopuštam.

Ono što ću pamtiti ove nedelje je četvrtak, jer sam tada provela dragocene momente (samo naizgled obične) sa mamom i bakom. Naše čavrljanje u kuhinji, pravi ženski razgovor; bakin ukusni ručak i torta, njene vredne ruke i odlučnost da sve spremi i sredi iako je bole ruke i leđa. Radost i zahvalnost u njenim očima jer ima nas, mamu i mene, da joj pomognemo oko postavljanja i rasklanjanja sa stola, pranja sudova i ostalih sitnica. 
Biram da pamtim i dedin kompliment da sam lepa, prava dama (iako uopšte nisam, ali stavila sam šešir i uzela lepezu pa sam zaličila). :) 

Urezujem u srce i sjajnu svirku na kojoj sam bila sinoć, potpuno oduševljena bendom i atmosferom koju su napravili. 


Mama mi je poklonila šarenu sveščicu koju mogu nositi uvek sa sobom, u slučaju da naleti inspiracija i napišem pesmu. :) 

Znate, kako iz loših, tako i iz dobrih stvari koje su nam se dogodile možemo izvući neku pouku. 

Eto, mene je sve ovo navelo da osetim zahvalnost i sreću.  

Takođe me je podsetilo da pravu sreću čine upravo ovakvi trenuci sa dragim osobama. Da taj osećaj pripadnosti, ušuškanosti ne može ništa zameniti.

Često zaboravljamo da kažemo "hvala" ili "volim te" jer nas brz život navodi na neke druge stvari. 
Zaboravljamo i da čvrsto zagrlimo i nasmejemo se iskreno sa najmilijima. 

Nemojte zaboravljati. 
Nemojte odlagati jer su oni uvek tu, pa ima vremena. Baš zato što su tako posebni, zaslužuju to i mnogo više. Zaslužuju da osete i čuju da su voljeni. 
I vi takođe. Počnite sada.

Šaljem vam jedan veliki osmeh i za par dana se opet družimo! :)


12 коментара:

  1. Одговори
    1. http://svakidanisvakunoc.blogspot.com/2015/08/nedelja-odmorite-se-god-odmorite-se.html
      Poklanjam rado ako smem :-) koleginici Mariji moj post povodom nedelje kao dana, istina nešto kraći, ali eto sličnih razmišljanja, pre svega što se pozitive, sveukupno tiče. Samo pozitivno i bravo Marija ...

      Избриши
    2. Evo mene tek sad, pročitala sam vaš tekst, dopao mi se naravno, slična su nam razmišljanja, a izgleda i sportski ukus (Novak Đoković) . :) Želim vam sve najbolje, širimo pozitivu! :)

      Избриши
  2. Draga Marija,
    Pre svega, želim ti srećan početak i veliku čitanost.
    Živiš u lepom kraju, prolazim svake jeseni na putu za Kladovo, gde je tradicinalno seminar na koji idem. Dunav je divan.
    Vršnjakinja si moje starije ćerke, ili si negde između starije i mlađe, zavisno od meseca u kom si rođena. Mlađa ćerka se evo mući sa "dvadestim vekom", na šestoj grupi, pa završava osnovne studije, dakle, koleginice ste, samo je ona provela dve godine na drugom fakultetu, gde je bila uspešna, ali je shvatila da to ne voli.
    Tekst o nedelji i pozitivi je divan, baš mi je legao.
    No, molim te, imaj u vidu da će biti čitalaca u "izvesnim godinama", pa bi bilo dobro da promeniš font, malo je teži za čitanje, posebno kad su slova sitna i bleda.
    Želim ti puno uspeha u blogovanju i daljem radu, kao i ispunjenje svih snova!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Snežana,
      hvala vam puno na podršci i lepim rečima! :)
      Da, čula sam na fakultetu da grupe koje imaju "dvadeseti vek" muku muče, ja sam završila drugi smer pa taj ispit nisam imala (verovatno srećom :) ) , ali sam imala predmet koji mi je takođe bio rak-rana (sintaksa srpskog jezika) i naravno, ostavila sam najteže za kraj... :)
      Međutim, samo treba upornosti i odlučnosti, ako je položila sve ostale, moći će i taj, želim joj svu sreću pa uskoro da proslavite diplomu! :)
      Hvala vam i na sugestiji, povećala sam odmah font na 20, nadam se da je sada čitljivije, kako vam se čini?
      Šaljem vam puno pozdrava i pozitive! :)

      Избриши
  3. Potrebno je jos ovakvih blogova, jer pozitive je sve manje. A oni koji nauce da uzivaju u malim stvarima su pravi umetnici kojima se treba diviti. Dobro dosla nam u blogosvet! Ja bih ti predlozila jednu stvar vezano za izgled bloga: bilo bi dobro da povecas font u postovima, jer je jako slabo citljiv. Srecno i.. citamo se!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno zaista... :) Trudim se da budem pozitivna i da nešto dobro nađem u svakoj situaciji, drago mi je da ti se dopada blog.
      I u prethodnom komentaru sam dobila savet da promenim izgled fonta, povećala sam ga odmah, nadam se da je ovako sada bolje. :)
      Šaljem ti veliki pozdrav, naravno, čitamo se, a nadam se i da ćemo još koji put proćaskati! :)

      Избриши
  4. Divan tekst koji nas navodi da odaberemo pozitivu kao osnovu svog života. Sve drugo navlačimo na sebe sami.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Darko, hvala vam na lepom komentaru i želim vam puno sreće i pozitivnosti u životu. :)

      Избриши
  5. Bože što volim kad pročitam post i osećam se kao da sam ga i sama pisala. Prenela si svoj osećaj zahvalnosti.
    Mnogo mi je drago pogotovo ovaj momenat sa mamom i bakom, jer sam baku imala dok sam bila vrlo mala i nisam znala najbolje da cenim to. Znamo svi kakva su deca. Nisu svesna da ih sutra neće biti. Drago mi je da ti jesi :)
    Pozdravljam te puno puno puno :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno Nina! :) I drago mi je što je tako uticao post na tebe. Jeste, kad smo mali mnogih stvari nismo svesni, ali to je valjda i prirodno... Sa sazrevanjem učimo da vrednujemo i obraćamo pažnju više.
      Veruj mi da se i ja često tako osetim kad čitam tvoje tekstove, bukvalno isti stav ili mišeljenje imam, ali ne ostavim komentar baš svaki put (a čitam te redovno, da znaš) :) jer mi bude glupo da se ponavljam. :D Ali definitivno slično i razmišljamo i osećamo. :) Čekam tvoje nove tekstove i punooo te pozdravljam! :* :* <3

      Избриши