04.01.2017.

"Možda tišina" - Jovan D. Petrović

Iako je ulazak u novu godinu uglavnom vezan za promene i pravljenje nekih novih planova za ostvarivanje naših želja, mišljenja sam da neke navike (dobre, koje su nam prijale) ne treba po svaku cenu menjati.

Konkretno, to znači da ću i ove 2017. godine nastaviti tradiciju iz prošle: sredom na Zrnu pozitive očekujte postove o poeziji poznatih i manje poznatih pesnika, naših i iz drugih zemalja.  
Pisali ste mi da vam prija kada vas podsetim na neku zaboravljenu omiljenu pesmu ili vam otkrijem stvaralaštvo nekog umetnika za koga niste čuli do tada, pa zašto onda to menjati? :) A poezija je i moja ljubav, tako da zaista sa uživanjem pišem o njoj i čitam pesme koje i vi sa mnom delite. 

Ove srede sam vam pripremila priču o pesniku Jovanu D. Petroviću. Da li ste već upoznati sa njegovim pisanjem?

Jovan D. Petrović rođen je 1950. godine u Petrovcu na Mlavi, gde i sada živi i stvara. Do sada je napisao 10 pesničkih knjiga, 3 knjige poezije za decu, dva romana i nekoliko značajnih antologija pesama i monografija. Večeras vam predstavljam njegovu poslednju objavljenu zbirku poezije "Možda tišina".

02.01.2017.

Dobrodošlica 2017. :)

fotografija preuzeta sa interneta
Dragi moji,

uđosmo mi zajedno i u 2017. godinu! Pre svega, da vam poželim sve najbolje, puno zdravlja, ljubavi, radosti, smeha, razdraganosti i uspeha u ovoj novoj godini.

Prošlo je nekih mesec dana od poslednjeg posta, ali u međuvremenu sam promenila izgled bloga. Kako vam se dopada? Imate li neke sugestije, savete, je li bolje sada ili vam se ipak stari izgled više dopadao? Pišite mi! :)

Meni je trebala promena, osećala sam baš neku nestrpljivost da malo "počistim", sredim i izmenim blog. Ovo nije krajnji rezultat, ima još toga što treba dodati, naučiti, istražiti... Ali manje-više, mislim da će ovako izgledati.

Danas je prvi radni dan (nekima, a neki drugi i dalje odmaraju) u ovoj novoj godini. 
Ja sam juče odlučila da odmaram, uživam i mirno provedem nedelju, praveći planove za novu godinu.

29.11.2016.

Dunave, moje more

Najlepša reka na svetu. Za mene.
Moj Dunav.

Večerašnji post posvećujem ovoj divnoj reci, ali neću pisati o opštim informacijama (sem male napomene da je u mom kraju - Veliko Gradište, Golubac - Dunav najširi u celoj Evropi). :)

Kad smo već kod opisa divnih predela, reka, planina, jezera, gradova, sela - ako volite da čitate putopise, da upoznajete ovako virtuelno putem tekstova i fotografija nove predele, sjajan blog na kome to možete raditi je Tragač za čarobnim svetovima prirode moje drage blogerke Jelene.

A ja sam vam u avgustu već pisala o Sajmu Dunava koji se održao u Golupcu.

Danas, pričaću vam šta je Dunav meni.

Smisao, mir.

Kada u ovom trenutku pomislim na reku i kej kojim šetam kad god mogu (kada imam slobodnog vremena), prve asocijacije su mi specifični miris Dunava, njegova širina i smirenje kojim obavija, miran tok koji budi sanjarenje u meni.

22.11.2016.

Kada drugi inspirišu

slika preuzeta sa interneta
Skoro dve nedelje vam nisam pisala, dragi moji ljudi.
Razlozi su neki lepi, neki manje, a podjednako su mi oduzeli slobodnog vremena.

I kao što nisam imala vremena za pisanje, isto tako nisam ni imala za čitanje, nažalost.
Poslednjih par dana sam ipak ugrabila po koji minut da iščitam neke tekstove sa sajtova i blogova koje redovno pratim. 

I onda mi je sinula ideja - pa to mogu podeliti sa vama, objediniti sve te lepe i korisne stvari u jedan tekst! I eto razloga i inspiracije da se konačno posvetim blogu. :)

09.11.2016.

Branko Radičević - pesme

Branko Radičević rođen je u Slavonskom Brodu 28. marta 1824. godine. Bio je srpski romantičarski pesnik. 

Negov otac, Todor, bio je činovnik, ali se takođe bavio književnošću - preveo je sa nemačkog jezika Šilerovog "Viljema Tela". 
Brankova porodica se 1830. preselila u Zemun, gde je Branko završio pet razreda srpske i nemačke osnovne škole. U gimnaziju u Sremskim Karlovcima se upisao 1836. 

Sremski Karlovci i Stražilovo su imali veliki uticaj na Brankova kasnija dela ("Đački rastanak").

Školovanje je nastavio u Temišvaru, a zatim je upisao studije prava u Beču, koje je nakon tri godine napustio.

Svoje prve stihove je napisao još dok je pohađao Karlovačku gimnaziju. Prvu knjigu pesama je objavio u Beču 1847. godine.