недеља, 28. август 2016.

Prvi rođendan :)

Dragi moji,

danas je lep dan, jer je Zrnu pozitive prvi rođendan! :)
Pre tačno godinu dana sam napravila blog i napisala svoj prvi post.

Od tada, polako i postepeno sam ulazila u ove blogerske vode, javljali su mi se prvi čitaoci, blogeri sa savetima i rečima podrške koje su mi mnogo značile. Hvala vam na tome. <3

Od samog starta mi je zamisao bila da ovo bude moj hobi, fina oaza čitališta, lepih reči i pozitivnih misli. Traženja dobra u svemu i svakome.
U tome, čini mi se, uspevam i jako sam srećna što se ovde okupljaju pozitivni ljudi. 

Danas, nakon godinu dana, upoznala sam putem fejsbuk grupa i druge blogere koje redovno čitam, sa kojima se dopisujem, koji su mi postali jako dragi i nadam se da će biti prilike da ih i uskoro (ili nekad) upoznam. :)


Sa vama se družim 12 meseci putem ovog bloga, ali i na Google+ profilu i zajednicama, na fejsbuk stranici Zrna pozitive... I sve to mi znači. I vi mi značite.

Povodom rođendana, rešila sam da napravim malo darivanje. Naime, želim da poklonim nekima od vas dve knjige: svoju prvu zbirku poezije "Trag misli" i roman "Sakrij me od zaborava."

четвртак, 25. август 2016.

"Anđeo čuvar", Paulo Koeljo - utisci i citati

slika preuzeta sa interneta
Pre par dana sam konačno završila knjigu Paula Koelja: ne, nije nova, već jedna koju sam nekako propustila, iako je davno objavljena - u pitanju je "Anđeo čuvar."

U par navrata sam ovde na blogu pisala o Koeljovom stvaralaštvu i mojim viđenjem istoga: pre nekoliko godina sam prvi put pročitala "Alhemičara" i bila sam oduševljena. Iz tog razloga sam počela da čitam i ostale romane koje sam pronalazila u gradskoj biblioteci i svi su mi se dopali. Neke od svojih omiljenih citata sam već podelila sa vama u ovom postu.

Preporučivala sam vam neka Paulova dela, njegove misli uvrstavala u neke od omiljenih citata...
Znam da dosta ljudi u poslednje vreme imaju mišljenje kako je počeo da štanca knjige i da je izgubio na vrednosti. Ne znam je li to tačno, ali činjenica jeste da mi se njegova ranija dela više dopadaju od ovih novijih.

"Anđeo čuvar" je njegovo autobiografsko delo. Knjiga počinje predgovorom u kome nam Paulo objašnjava da se u Rio de Žaneiru sastao sa svojim učiteljem Ž. i poklonio mu primerak "Alhemičara" u znak zahvalnosti što ga je toliko toga naučio tokom šest godina poznanastva i druženja. Tada mu je i poverio svoj problem: da je imao prilike da živi svoj san, ali ih je uništavao. Ž. mu tada predlaže da ode na neko usamljeno mesto i pronađe svog anđela čuvara, da razgovara sa njim i on će mu pomoći.

уторак, 23. август 2016.

Tri odlična teksta za čitanje!

fotografija je preuzeta sa interneta
Dobro veče vam želim, dragi moji!
U večerašnjem postu želim da sa vama podelim tri teksta koja sam juče pročitala i koji su ostavili dubok utisak na mene.
Mislim da se iz njih može naučiti, a i da će vas emotivno dotaći... barem su na mene tako delovali. 
Sva tri teksta su sa različittih blogova/sajtova koje ja redovno čitam, a takođe ih i vama predlažem.

петак, 19. август 2016.

Svetski dan fotografije

Jeste li znali da se današnji dan proslavlja kao Svetski dan fotografije? :)
U to ime, poželela sam da sa vama podelim kratku priču o tome šta one meni znače i uz to i postavim neke od njih koje su mi lepe i inspirativne, u nadi da će i na vas uticati pozitivno.

Iako ja volim reči, pisane, usmene, volim da čitam, pišem, nekada zaista jedna dobra fotografija može preneti emocije kao i recimo jedna pesma.

 Fotografije me često inspirišu kada je pisanje u pitanju, takođe i na samo razmišljanje o mnogim stvarima koje čine život... Za one koji čitaju moj blog otpočetka, ovo možda i nije nepoznanica, jer sam već pisala o fotografijama kao izrazu misli i osećanja

U današnjem postu vam prikazujem neke od sličica koje već imam u kompjuteru i koje prikazuju ono što meni u životu znači i ono što mi je važno, a to su knjige, priroda, kafa, pisanje, maštanje, ljubav...
Takođe jako volim i fotografije sa citatima koje mogu probuditi pozitivnost u meni, neki elan za rad ili da me prosto podsete na ono što je bitno u životu.
Vidite li šta sve može jedna fotografija učiniti? :)

среда, 17. август 2016.

Momčilo Nastasijević - pesme

Momčilo Nastasijević je srpski pesnik, rođen u Gornjem Milanovcu 1894. godine, a preminuo je u Beogradu 1938.

Osnovnu školu je završio u Beogradu, gde je kasnije studirao francuski jezik i književnost. Kada je izbio Prvi svetski rat, iako oslobođen vojne obaveze zbog slabe razvijenosti, prijavljuje se u vojsku kao dobrovoljac. Po završenim studijama je živeo u Beogradu i radio kao gimnazijski profesor. 

Sa objavljivanjem svojih dela je počeo kasnije nego njegovi generacijski drugovi. Pisao je sporo i eksperimentisao.

1932. je objavio svoju prvu pesničku zbirku Pet lirskih krugova. 
Međutim, zbirka je bila poznata samo u užim čitalačkim krugovima, a u antologijama poezije tog vremena Momčilo je bio zastupljen obično sa samo po jednom pesmom. 
Ni danas se ne može reći da je on opštepoznat pesnik, ali to svakako ne umanjuje njegov kvalitet i značaj. 

On se kao pesnik razvijao između dva svetska rata. Osnovni pojam njegove pesme, "rodna" ili "maternja" melodija proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. Klonio se savremenog jezika, u težnji da stvori pesnički jezik u kojem bi bila sadržana prošlost u kojoj je čovek možda bio bliži sebi i Bogu.

Njegova poezija nije obimna: obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: Jutrenje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja i Odjeci.