12.02.2017.

Da, verujem

fotografija preuzeta sa interneta
Planirala sam da večeras pišem o ljubavi. O tome koliko nam je potrebna, čak i najvećim skepticima. Da je dišemo, da je osećamo, da je delimo, da je javno iskazujemo jer skrećemo sa puta.
I onda, posle dva, tri pokušaja da napišem tekst, javila se ova pesma. 
Nadam se da ću uspeti i sebe i vas njom podsetiti na ono važno. 
Na ljubav, na humanost, da pomoć, na dobro.








06.02.2017.

Kako da budete organizovaniji

Ponedeljak je prvi dan nove radne nedelje i neretko dan za odluke. Znate već ono: "od ponedeljka počinjem sa učenjem, od ponedeljka počinjem da vežbam/držim dijetu itd, itd." 
I opet, kao po nekom nepisanom pravilu, dođe i prođe taj ponedeljak, a mi se nismo pomerili sa tačke na kojoj smo stajali do tad.

Ovim postom želim da vas motivišem da postanete organizovaniji u obavljanju svojih ciljeva, jer će vam ova osobina pomoći da budete i produktivniji kada je dostizanje ličnih ciljeva u pitanju.

01.02.2017.

"Izdajstvo lirike" - Mika Antić

Фотографија корисника Zrno pozitive


I ponovo sam sa vama, dragi ljudi. :) Sreda još nije zvanično istekla, pa je vreme za priču o jednom divnom pesniku, zapravo mom omiljenom - Miki Antiću. 

O njemu sam vam već pisala na ovom blogu, podelila sa vama pesme iz zbirke "Koncert za 1001 bubanj" (možete se podsetiti tog posta klikom na ovde), a večeras vam predstavljam njegovu knjigu "Izdajstvo lirike".

Ona, zapravo, nije zbirka pesama, već skup sakupljenih Mikinih misli.
I to kakvih... Onih koje objašnjavaju, bole, umiruju, miluju, vinu u zvezde...

Kroz te misli i pisma možemo bolje upoznati ovog pesnika, ali i same sebe. Njegove reči nas mogu probuditi i ohrabriti. Da se menjamo ili unesemo neku promenu u životu. Mogu nas navesti da razumemo druge, da razumemo sebe, život, prirodu, svaku travku i sve što je deo prirode.

Eto koliki je čovek on bio, ne samo izvrstan pesnik.

Da ne dužim previše (kasno je, u ovom trenutku dok vam pišem je 23:17h) :) , podeliću sa vama nekoliko citata iz ove njegove knjige koje su meni posebno prijale i dodirnule me.

A vi, ukoliko niste do sad gvirnuli u ovu knjigu, najiskrenije i najtoplije vam preporučujem da to učinite što pre!

Puno vas pozdravljam do sledećeg posta,
vaša Marija


"Ne isticati se stasom, titulama i ceremonijama. Ne isticati se obećanjima. Kad su teška od gromova, nebesa silaze nisko i ne liče na vasionu. Zato se veliki ljudi ne razlikuju od čoveka i teško ih je uočiti.
Neobično je ono što je, u stvari, strašno obično.

(Stokholom, 1983.)"


"Ovde stvarnost verovatno i ne postoji. Sve što u sebi osećam, dodirujem i vidim, to je ono nerealno u meni.

(Kopenhagen, trajekt za Malme, 1980.)"


"Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom čovečanstva. Još imam čulo nevinosti i radosti. I ne mogu da žurim. Da se grčim i kidam. Da budem privremen. Ja brusim svoje oči u drago kamenje.

(Kikinda, kod Baće, 1984.)"


"U meni umesto srca kuca pun mesec, svetao, ali sav u kraterima.

(Novi Sad, kuća Antića, 1985.)"


"Jedino čisto čulo to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo uopšte nisu čula.

(Čortanovci, Ljilja i ja, 1973.)"


"Nežnost je zarazna. Ko me dodirne ili udahne usnama, biće romantičan. Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo.

(Ljilji i meni na čaršavu, 1973.)"






04.01.2017.

"Možda tišina" - Jovan D. Petrović

Iako je ulazak u novu godinu uglavnom vezan za promene i pravljenje nekih novih planova za ostvarivanje naših želja, mišljenja sam da neke navike (dobre, koje su nam prijale) ne treba po svaku cenu menjati.

Konkretno, to znači da ću i ove 2017. godine nastaviti tradiciju iz prošle: sredom na Zrnu pozitive očekujte postove o poeziji poznatih i manje poznatih pesnika, naših i iz drugih zemalja.  
Pisali ste mi da vam prija kada vas podsetim na neku zaboravljenu omiljenu pesmu ili vam otkrijem stvaralaštvo nekog umetnika za koga niste čuli do tada, pa zašto onda to menjati? :) A poezija je i moja ljubav, tako da zaista sa uživanjem pišem o njoj i čitam pesme koje i vi sa mnom delite. 

Ove srede sam vam pripremila priču o pesniku Jovanu D. Petroviću. Da li ste već upoznati sa njegovim pisanjem?

Jovan D. Petrović rođen je 1950. godine u Petrovcu na Mlavi, gde i sada živi i stvara. Do sada je napisao 10 pesničkih knjiga, 3 knjige poezije za decu, dva romana i nekoliko značajnih antologija pesama i monografija. Večeras vam predstavljam njegovu poslednju objavljenu zbirku poezije "Možda tišina".

02.01.2017.

Dobrodošlica 2017. :)

fotografija preuzeta sa interneta
Dragi moji,

uđosmo mi zajedno i u 2017. godinu! Pre svega, da vam poželim sve najbolje, puno zdravlja, ljubavi, radosti, smeha, razdraganosti i uspeha u ovoj novoj godini.

Prošlo je nekih mesec dana od poslednjeg posta, ali u međuvremenu sam promenila izgled bloga. Kako vam se dopada? Imate li neke sugestije, savete, je li bolje sada ili vam se ipak stari izgled više dopadao? Pišite mi! :)

Meni je trebala promena, osećala sam baš neku nestrpljivost da malo "počistim", sredim i izmenim blog. Ovo nije krajnji rezultat, ima još toga što treba dodati, naučiti, istražiti... Ali manje-više, mislim da će ovako izgledati.

Danas je prvi radni dan (nekima, a neki drugi i dalje odmaraju) u ovoj novoj godini. 
Ja sam juče odlučila da odmaram, uživam i mirno provedem nedelju, praveći planove za novu godinu.