петак, 27. мај 2016.

Poezija kao inspiracija

fotografija preuzeta sa interneta
Dobro veče vam želim, dragi moji. 

Za večerašnji post sam vam pripremila vrlo finu poeziju. U pitanju su pesme još neafirmisanog autora, ali pesme koje vredi pročitati i doživeti.

Antonio Tompić je mladić iz Siska u Hrvatskoj i za sad nema objavljenu zbirku i kako i on sam napominje, piše poeziju, onako amaterski, ponekad. Ono što ja mislim je da to i jeste pravi put - poezija se i ne može niti treba pisati "na silu", već kad nas emocija ili misao navede.

Zahvaljujući poeziji sam i dobila priliku da ga upoznam, takođe i da saznam za njegovo pisanje.

Njegove pesme bih opisala kao iskrene, uvek inspirisane unutrašnjim ličnim mislima, koje su nekad odraz određene doživljene situacije, a nekad odraz trenutka. U bilo kom slučaju, pesmu krasi jasan izraz i opis i ono najvažnije: iskrenost.

Lično mislim da se treba obraćati pažnja i na umetnike koji nisu (još) poznati i pružiti im šansu, jer sam imala prilike da se uverim da im kvaliteta nikako ne manjka. Možda su tek na početku svog stvaralaštva i možda će njihovo vreme tek doći. 

Da ne dužim, za danas sam izdvojila dve Antoniove pesme, nadam se da će vam se dopasti, čekam vaše utiske.

среда, 25. мај 2016.

Zahvalnica

fotografija preuzeta sa interneta
Zemlji, na strpljenju, koje možda nekada ne zaslužujemo. Zemlji, koja je svima nama dom.
Ružama, na prijatnom mirisu, slatkom, lepom, omamljujućem.

Očima prijatelja, u kojima sam videla ljubav i pomoć.

Dunavu, koji daruje smirenje.
Zelenim brdima u daljini, na nadi, vraćenoj nadi, makar ostala i zaključana unutra.
Kiši, što mi je omogućila da prodišem. Usredsređenije i smirenije.
Suncu, što me greje.
Pticama i njihovom međusobnom razgovoru, jer uspevaju da me razgale u svakom trenutku.

Noći, koja pruža prostor mislima, noći koja tako mistična i ćutljiva, daje mnoge odgovore.

Hvala B. i O. neizmerno. Na svemu pruženom, a najviše na čvrstom zagrljaju.

"...to maštanje bilo je deo ravnoteže koju je izgradio kako bi nastavio život. A to je bilo najvažnije." 
(Gijom Muso)

среда, 18. мај 2016.

Poezija Marka Danojlovića

Knjigu "Starac sa očima dječaka" sam slučajno ugledala na štandu knjiga u Loznici, tokom moje nedavne posete ovom lepom gradu. Ovu zbirku poezije je napisao Marko Danojlović, priznajem, do sada za mene nepoznati pesnik.

Ovo je njegova druga zbirka i objavio je 2010. godine. Prvu knjigu pod nazivom "Vjera, nada, ljubav" objavio je 2009.

Njegove pesme odišu iskrenošću i nežnošču, jednostavno napisane, a sa dubokim smislom.

Ukoliko vam nije poznat pesnički rad M. Danojlovića, možda bi bilo dobro da vam za početak napišem nekoliko rečenica o njemu i njegovom životu.

Marko Danojlović je rođen 17. novembra 1977. u Zvorniku.
1993. je upisao Bogosloviju Svetog Save u Beogradu, a završio je 1998.
Apsolvent je Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Sv. Vasilije Ostroški u Foči.
Rukopoložen je u čin đakona 2012, a rukopoloženje je izvršio Episkop zvorničko-tuzlanski G. Vasilije Kačavenda. Oženjen je i ima ćerku.
Takođe je postavljen i na mesto Urednika Informativne službe i zvaničnog sajta Eparhije zvorničko-tuzlanske.

U Predgovoru njegove zbrike sam saznala da su njegova dva životna puta vera i poezija. 

Možda ga ipak najbolje opisuju reči koje je sam napisao na početku ove zbirke:

"Vjerujem, jer živim.
Nadam se da ću živjeti večno.
Volim, jer samo tada sam živ da bih se nadao!"

A na kraju ovog posta, evo i nekoliko pesama iz  njegove zbirke, koje su na mene ostavile jak i lep utisak, nadam se da će se i vama dopasti.

понедељак, 16. мај 2016.

Život i rad Desanke Maksimović

fotografija preuzeta sa Vikipedije
Na današnji dan, 16. maja 1898. godine, rođena je izvrsna srpska pesnikinja Desanka Maksimović.
Njene pesme smo čitali i proučavali još u osnovnoj školi, njeno ime je poznato daleko van granica naše zemlje, kao i zemalja regiona. 
Bavila se pisanjem poezije, pedagoškim radom i prevođenjem tekstova na srpski sa nekoliko jezika. 

U današnjem tekstu se možete bliže upoznati sa njenim radom, a za kraj sam izdvojila i njene dve najpoznatije pesme, koje, uverena sam, većina nas zna i voli. 

понедељак, 09. мај 2016.

Koliko volite da se fotografišete?

Eh, taj večiti ženski problem... :)
Retko smo potpuno zadovoljne svojim izgledom ili tek napravljenom slikom. Ili je tako samo kod mene? 

U prethodnom postu sam vam na kraju napisala da narednih nekoliko dana neće biti tekstova na blogu jer idem na put. Trenutno vam pišem iz Loznice, gde sam kod svoje rodbine. Kad smo već kod toga - jeste li posetili ovaj grad? U blizini je i Banja Koviljača, koja ima prelep park, a takođe i planina Gučevo, koju sam juče prvi put posetila. :)

I tu dolazimo do današnje teme: naravno, poželela sam da slikam pejzaž, ali i da napravim slike sa najdražima i nikako da uspem iz prvog puta da fotografija izgleda koliko-toliko lepa.