уторак, 27. септембар 2016.

Promocija moje prve zbirke poezije "Trag misli"

Nakon skoro mesec dana neaktivnosti, ponovo se družimo na blogu. Raduje me što sam konačno ugrabila vremena za pisanje na Zrnu pozitive. Red je da vam objasnim i što me nije bilo ovoliko dugo, a srećom, razlog je lepe prirode: bila sam potpuno posvećena organizaciji promocije mog književnog prvenca, a nakon toga sam učestvovala u književnim i umetničkim večerima i dešavanjima, a to mi je oduzimalo dosta vremena.

Koliko god se trudila, organizovanost mi nije jača strana: tačnije, periodično uspevam da sve uskladim, ali nekada baš i ne (kao ovih poslednjih mesec dana). Inače, skoro sam pročitala na tu temu odličan tekst sa savetima kako se bolje organizovati, pa ću se potruditi da to i primenim. Sada sam ponovo sa vama i želim da podelim utiske sa promocije, kao i da vam kažem ponešto o samoj knjizi. :) Iako sam dosta fotografija i utisaka već podelila na svom fejsbuk profilu, poželela sam da sve to objedinim u jedan tekst.

Promocija moje knjige je održana 9. septembra u Beogradu, u biblioteci "Milutin Bojić". Program je vodio Karlo Astrahan, a o mom pesništvu su govorili i Nenad Plavšić, urednik knjige i predsednik književnog kluba Sirin (koji je moj izdavač), kao i moj recenzent Vladimir Vujinović, pisac i autor sajta Sledeća dobra knjiga, za koji i ja pišem književne recenzije. 

Pred sam početak bila sam vrlo nervozna, opterećena da li će sve proteći u redu, tačnije, hoće li ljudi biti zadovoljni na kraju večeri. Imala sam ogromnu tremu, što se verovatno i primećivalo kada je otpočela promocija. Zahvaljujući Karlu, ubrzo sam se opustila i postala komunikativnija.

Moji najmiliji su došli da me podrže i to mi je neizmerno značilo. Ko zna koliko puta sam tokom trajanja promocije tražila njihov pogled i osmeh. :) Upoznala sam nove ljude, pisce, pesnike, ljubitelje umetnosti i književnosti... I čini mi se da je sve proteklo tako fino, ljudi su bili raspoloženi, smejali smo se zajedno, zaista su bili puni podrške, a to su mi i na kraju večeri rekli i lično.
Mogu slobodno da kažem da je podrška nešto što daje vetar u leđa i bila sam puna pozitivne energije danima nakon promocije. Svaki put kada bi mi neko napisao da mu se moja pesma dopala, da ga je dotakla ili nešto slično, osećala sam sreću i zahvalnost. 

Zahvalna sam i na kritikama: na primer, da sam na samoj promociji nešto brže čitala pesme, da je trebalo sporije to raditi da bi se postigao pravi efekat i da bi se slušalac uživeo. I trudiću se da vežbam i ispravim to kod sebe. 

A sada nešto i o samoj knjizi: "Trag misli" je zbirka od 40 pesama napisanih u protekle dve godine. Podeljene su u 4 ciklusa: Moj mir, Podsetnik, Sasvim običan dan i Ljubav kao beskonačnost. 
Tematski su raznovrsne i zato ih ciklusi objedinjuju: možete pronaći pesme misaonog, opisnog, rodoljubivog, socijalnog, kao i ljubavnog karaktera. 
Ukratko, sve misli i osećanja koje su me inspirisale da ih prenesem na papir. 

Na kraju ovog posta ću sa vama podeliti dve svoje pesme, nadam se da ćete mi napisati svoje utiske. :)

Pre toga, želim da dam obaveštenje kako možete naručiti moju knjigu, ako želite: 
možete mi pisati na samom blogu koristeći kontakt formu, zatim na mom fejsbuk profilu Марија Богичевић ili mi pišite na mejl: marija.bogicevic1988@gmail.com

Cena zbirke je 350 dinara, šaljem poštom i možete je platiti ili pouzećem ili uplatiti na moj račun, kako vam je lakše. Sve detalje dogovaramo kada mi napišete poruku izabravši neku od gore ponuđenih opcija. 

Za kraj, celu ovu priču ću upotpuniti sa dve pesme i nekoliko fotografija sa promocije. :)

Do sledećeg posta, šaljem vam veliki pozdrav i zagrljaj!
Vaša Marija


Ti i ja

Ti i ja,
mi smo ispali iz knjige.
Mi smo deo otkucanih reči,
mirisa listova, tvrdih korica.

Mi smo priča još neispričana.
Naslućivana, željena.
Sa zapletom, jer svaka
dobra priča ga ima.
Sa srećnim završetkom,
ako bih priču ja krojila.

Možda smo samo bajka.
Koja postoji samo u svetu reči.
Možda smo platonska ljubav,
obavijeni velom života.
Možda samo san.

Ko zna postojimo li zaista...

Mi smo želja, reči i osećanja.
Sve skupa pomešano.
Verujem da smo još
nezavršena knjiga.

Verujem tebi i u tebe.
To je za sada dovoljno.
Zar ne?
Verujem u tvoje reči i
ono što bude u meni.
Mi smo slova štampana
ćirilicom na pisaćoj mašini.
Deo snova dva bića.
Priča još nenapisana...


Korak dalje

Ne odustaj. Snažan si.
Poklekni, ali ne odustaj.
Mnogo teže nedaće se prebrode.
Pogledaj oko sebe: kroz šta sve ljudi prolaze.

A ti kukaš? Hej, zdrav si - možeš sve.
Rešavaj te probleme nerešive.
Nisi zdrav? Bori se, veruj, živi.
Ne odustaj!

Kako god to bilo,
provodi svoje vreme kvalitetno.
Onako kako ti prija ili korisno.
Ne traći dane svog života svesno.

Daj smisao svemu.
Unesi promene.
Obraćaj pažnju na druge ljude,
na prirodu, životinje.
Poklekni, napravi pauzu.
Ali nastavi dalje.
I uživaj u tom svom putovanju.
Melanholiji ne daj da otme mesto sanjanju.
































недеља, 28. август 2016.

Prvi rođendan :)

Dragi moji,

danas je lep dan, jer je Zrnu pozitive prvi rođendan! :)
Pre tačno godinu dana sam napravila blog i napisala svoj prvi post.

Od tada, polako i postepeno sam ulazila u ove blogerske vode, javljali su mi se prvi čitaoci, blogeri sa savetima i rečima podrške koje su mi mnogo značile. Hvala vam na tome. <3

Od samog starta mi je zamisao bila da ovo bude moj hobi, fina oaza čitališta, lepih reči i pozitivnih misli. Traženja dobra u svemu i svakome.
U tome, čini mi se, uspevam i jako sam srećna što se ovde okupljaju pozitivni ljudi. 

Danas, nakon godinu dana, upoznala sam putem fejsbuk grupa i druge blogere koje redovno čitam, sa kojima se dopisujem, koji su mi postali jako dragi i nadam se da će biti prilike da ih i uskoro (ili nekad) upoznam. :)


Sa vama se družim 12 meseci putem ovog bloga, ali i na Google+ profilu i zajednicama, na fejsbuk stranici Zrna pozitive... I sve to mi znači. I vi mi značite.

Povodom rođendana, rešila sam da napravim malo darivanje. Naime, želim da poklonim nekima od vas dve knjige: svoju prvu zbirku poezije "Trag misli" i roman "Sakrij me od zaborava."

четвртак, 25. август 2016.

"Anđeo čuvar", Paulo Koeljo - utisci i citati

slika preuzeta sa interneta
Pre par dana sam konačno završila knjigu Paula Koelja: ne, nije nova, već jedna koju sam nekako propustila, iako je davno objavljena - u pitanju je "Anđeo čuvar."

U par navrata sam ovde na blogu pisala o Koeljovom stvaralaštvu i mojim viđenjem istoga: pre nekoliko godina sam prvi put pročitala "Alhemičara" i bila sam oduševljena. Iz tog razloga sam počela da čitam i ostale romane koje sam pronalazila u gradskoj biblioteci i svi su mi se dopali. Neke od svojih omiljenih citata sam već podelila sa vama u ovom postu.

Preporučivala sam vam neka Paulova dela, njegove misli uvrstavala u neke od omiljenih citata...
Znam da dosta ljudi u poslednje vreme imaju mišljenje kako je počeo da štanca knjige i da je izgubio na vrednosti. Ne znam je li to tačno, ali činjenica jeste da mi se njegova ranija dela više dopadaju od ovih novijih.

"Anđeo čuvar" je njegovo autobiografsko delo. Knjiga počinje predgovorom u kome nam Paulo objašnjava da se u Rio de Žaneiru sastao sa svojim učiteljem Ž. i poklonio mu primerak "Alhemičara" u znak zahvalnosti što ga je toliko toga naučio tokom šest godina poznanastva i druženja. Tada mu je i poverio svoj problem: da je imao prilike da živi svoj san, ali ih je uništavao. Ž. mu tada predlaže da ode na neko usamljeno mesto i pronađe svog anđela čuvara, da razgovara sa njim i on će mu pomoći.

уторак, 23. август 2016.

Tri odlična teksta za čitanje!

fotografija je preuzeta sa interneta
Dobro veče vam želim, dragi moji!
U večerašnjem postu želim da sa vama podelim tri teksta koja sam juče pročitala i koji su ostavili dubok utisak na mene.
Mislim da se iz njih može naučiti, a i da će vas emotivno dotaći... barem su na mene tako delovali. 
Sva tri teksta su sa različittih blogova/sajtova koje ja redovno čitam, a takođe ih i vama predlažem.

петак, 19. август 2016.

Svetski dan fotografije

Jeste li znali da se današnji dan proslavlja kao Svetski dan fotografije? :)
U to ime, poželela sam da sa vama podelim kratku priču o tome šta one meni znače i uz to i postavim neke od njih koje su mi lepe i inspirativne, u nadi da će i na vas uticati pozitivno.

Iako ja volim reči, pisane, usmene, volim da čitam, pišem, nekada zaista jedna dobra fotografija može preneti emocije kao i recimo jedna pesma.

 Fotografije me često inspirišu kada je pisanje u pitanju, takođe i na samo razmišljanje o mnogim stvarima koje čine život... Za one koji čitaju moj blog otpočetka, ovo možda i nije nepoznanica, jer sam već pisala o fotografijama kao izrazu misli i osećanja

U današnjem postu vam prikazujem neke od sličica koje već imam u kompjuteru i koje prikazuju ono što meni u životu znači i ono što mi je važno, a to su knjige, priroda, kafa, pisanje, maštanje, ljubav...
Takođe jako volim i fotografije sa citatima koje mogu probuditi pozitivnost u meni, neki elan za rad ili da me prosto podsete na ono što je bitno u životu.
Vidite li šta sve može jedna fotografija učiniti? :)